Vrućina je zaposjela Hogwarts.Nije se pamtilo u zadnjih 150 godina kada je bilo tako jako vruće.Ali na različite načine smo pokušavali da nam bude što manje vruće.Naravno,pelerine nismo smjeli zamijeniti kratkim hlačama i majcama.No,neki su odlučili pokrenuti ideju o uvođenju pravila o dopuštenju nošenja kratke ljetne odjeće.
...
Odlučila sam Dumbledoreu odnijeti končić da kako me ja i sam zamolio da mu ga donesem.
Pokucala sam na vrata i zatim čula onaj njegov stari hrapav glas.
-Uđi.Slobodno je.-reče on.
-Ja sam vam donijela končić kako ste me tražili-rekoh mu s ponosom u glasu.
-Dobro,hvala ti.-reče on smireno.
-Mogu ja ići?Moram pisati zadaću.Imamo test idući tjedan.-rekoh mu.
-Možeš.Idi.-
Otišla sam,a na putu srela Snape-a.Ubrzao je korak do mene.Snape je bio dobra duša iako je djelovao sasvik suprotnom.Nije volio Harry kao ni ja.Uvijek su svi njega voljeli.Uvijek su svi njega predstavljali kao iznimku među svim učenicima.Draco ga posebno nije volio.Ja sam ga mogla već nekako pretrpjeti,ali mi je smetalo to njegovo guranje nosa svakamo gdje je stiglo.Uvijek bi ga nagradili za to.A da je slučajno netko drugi to učinio,onda bi se oduzeli bodovi domu kojem osoba pripada.
Sjećam se jednom da se morao iskazati u borbi s golemim zmajem.S njim se trebao boriti Malfoy,ali ne.Morao se tu Harry iskazati.To je razljutilo Malfoya koji se požalio ocu i Snape-u.Ali ništa nije rješeno tim pitanje zašto se Harry morao iskazati.
-Što si radila do Dumbledore-a?-pitao me.
-Ma ništa posebno.-rekoh mu.
-Aha dobro.Ajde idi u spavaonicu.Imate test idući tjedan.Morate ga dobro napisati.Bolje do Gryffindora-reče on odlučno.
-Da,dobro.-rekoh mu i odoh prema spavaonici.
....
Ušla sam u spavaonicu i tamo srele smrknute face.Pogleda sam Ledu,no ona je spustila pogled.Pogledala Lizzie,no i ona je spustila pogled.
Malfoy je žurnim korakom napustio spavaonicu.Ništa mi nije bilo jasno.Što je svima,pitala sam se.
-Što vam je?-pitala sam sve prisutne.
-Ale,budi smirena,molim te.-reče Leda.
-Što?-pitala sam kao da nisam čula što je rekla.
-Lizzie,kako da joj kažemo?-pitala je Leda.
-Neznam.Meni je teško.Vidiš da je Malfoy izašao jer ne želi vidjeti kako će reagirati-reče Lizzie.
-O zaboga,šta vi meljete?Ne kužim vas,ama baš ništa!-rekoh nervozno.
-Davis...-reče Lizzie.
-Da,što s njim?Došao je?Zar ne?-upitala sam ushićeno.
-Nije-Led pogleda Lizzie,pa nastavi-neće ni doći.-
-Kako neće?-
-Nema ga više.-reče Leda.
-Lažeš,jelda?Zezate me,znam.On je tu negdje u spavaonici.Skriva se.-rekoh ja.
- Ne,Ale.Nije ovdje.Radije bismo ti rekle lijepu istinu nego ti priuštile ovu bol.-reče Lizzie.
-Dobro,što je onda s njim?-pitala sam.
-On...on je ubijen.-reče Lizzie.
U tom trenutku kao da me netko udario palicom po glavi.Suze su mi navrle na oči,rasplakala sam se.Nisam se stidjela.Nimalo.Nisam imala ni snage pitala kako mu se to dogodilo.Previše me pogodilo.Polako sam primjećivala maglu pred očima.Kao da tonem u san.Pala sam u nesvijest.
Leda i Lizzie su me prinesle krevetu i pokrile me mojom omiljenom dekom bordo crvene boje.Ta dekica je bila poklon moje majke za moj rođendan.Rekla mi je da uvijek zamotam u dekicu ako će mi faliti njena pristutnost.I to sam činila kad bi mi falio mamin zagrljaj,njena toplina.
Sljedećeg što se sjećam jest puno lica učenika nad mojim krevetom.Svi su zurili u mene kao da sam čudovište.A nad mnom su sjedili Malfoy,Leda,Lizzie i Matthew.
Svi su imali tužne poglede.U očima im se vidjela tuga.Znali su da ću teško preboliti Davisa i zato su nastojali što manje spominjati njegovo ime u mojoj blizini.
Uspravila sam se iz ležeg položaja i upitala:
-Što je bilo s Davisom?-
-Ubijen je,Aless.Sinoć.-rekao je Malfoy.
-Ali kako?Zašto?-postavljala sam im pitanja.
-Vidiš,nije on uzalud prezimena Pottera.Svi Potterovi se žele iskazati.Tako i on.-reče Malfoy opet.
-Ali tko ga je ubio?-pitala sam.
-Nezna se.Samo je pronađen mrtavu svom automobilu.Bio je na putu ovamo.-reče Leda.
-A hoće li se saznati tko ga je ubio?Jelda da hoće?Recite mi da hoće!-rekla sam.
-Alessa moraš se smiriti.Moraš nastaviti sa životom-reče Lizzie.
-Lizzie,molim te reci mi kako?Kako da krenem dalje kad znam da njega nema više?-rekla sam sa suzama u očima.
Nitko nije ništa rekao.Svi su šutjeli.Zar nitko nije znao kako nekoga preboljeti?
Gledala sam im lica.Prelazila pogledom s jednog na drugo,ali svi su imali isti pogled.
...
Ostala sam sama čitavu večer.Nisam mogla večerati.Ostala sam razmišljati tko je taj koji je počinio to.Postavljala su mi se pitanja što je učinio da je taj netko poduzeo takve mjere.Zašto je to učinio?
Gdje su mi bili odgovori.Nije ih bilo.Mogla sam samo naslućivati.Željela sam odgovore odmah,ali nema ih.Morala sam to prihvatiti.Svidjelo mi se to ili ne.
Palo mi je i na pamet to da svi dragi ljudi koje jako volim mi stradaju.Ruta i Mia su pronađene paralizirane,Davis je ubijen.Što je sljedeće,pitala sam se.
Takvo što nisam željela ni najgorem neprijatelju.
...
U spavaonicu je uletila Lizzie i rekla:
-Pojavila se neka cura,čini mi se da se zove Ivy,tako nekako.-
-Da,što s njom?-pitala sam znatiželjno.
-Došla je ovamo jer navodno ima poruku za tebe.-reče Liz.
-Za mene?Poruku?-pitala sam još znatiželjnije.
-Da...-reče Liz.
-Ok.Neka dodje unutra.-rekla sam i pokušala sakriti znatiželju.
Ivy je ušla unutra.Predivna djevojka.Bila je malo niža od mene.Imala je bujnu smeđu kosu koja joj se na vrhovima zaobljavala.Imala je punije usne iz kojih se pojavio red predivno bijelih zubi kada bi se nasmijala.A oči su joj bile nebesko plave.Bila je zgodna za moj pojam.A znala sam da mami i poglede dečkiju.
-Alessa,morala sam doći ovamo.-reče Ivy.
-Zašto?-
-Davis mi je dao ovo-rekla je pruživši mi pismo.
-Kako ti je to Davis dao?-upitala sam ju.
-Ja sam nova učenica,a znala sam Davisa.Dok sam odlazila na vlak za Hogwarts ,on mi je potajno dao to pismo i rekao da to tebi dam.-rekla je.
- Dobro.Čekaj da pročitam pismo.-rekoh joj.
Rastrgala sam omotnicu da što prije dodjem na pisma.Krenula sam ga čitati u sebi.

Alessa,

Prvo da ti kažem da je Ivy kćer mamine sestrične.Da ne pomisliš da sam te varao s njom.To nikada nebi učinio.Previše te volim.
Ja ću malo kasniti u Hogwarts radi obiteljskih obaveza.A moram obaviti jedan poslić.Ništa strašno.
Zapamti da ću te voljeti zauvijek,pa čak kad me nećei biti.

Tvoj ljubljeni

Davis

Minutu sam šutila,a onda izustila:
-On je to znao.-
-Što je znao?-pitala me Liz.
-Da će ga ubiti-rekla sam.
-Ma nije.Rekao bi nekome-reče Ivy.
-Ne.On je takav.Nikada nikome ne kaže što ga muči.Ja sam uvijek znala ako ga je što mučilo.-rekla sam.
...
Svi su se skupili u spavaonici,a ja sam bila toliko umorna da sam utonula u san.Probudila sam se sljedećeg dana kada me dočekala predivna vijest......

Mrkla noć opsjednula je Hogwarts.Nigdje žive duše.Svi u spavaonicama,dok je Sjena hodajući oko dvorca smišljala plan kako učiniti ono što je naumila.
Noć je prekrila jezero kojeg ovog puta mjesec nije osvjetljavao.Nije osvjetljavao stazu do perivoja,no Sjena se odlično snalazila u tom prostoru kao da se oduvijek kretala tim prostorom.
...
Leda me probudila drmajući me.
-Ale,budi se.Brzo-nastavila me drmati govoreći –ajde,budi se.-
Nisam se istog trena probudila.Nego sam se samo okrenula na drugu stranu.Nisam se dovoljno naspavala.
-No,Ale.Hoćeš li se dići?Kasnimo na doručak.Jesi ti gluha,molim te lijepo-rekla je to pomalo živčanim glasom.
-Evo za 5 minuta se dižem.Ok?Zadovoljna??-rekoh joj pospano.
-Nema za 5 minuta.Moramo brzo na doručak.I da,navodno Dumby ima jednu veliku vijest za sve nas.-reče on opet živčanim glasom-Moglo bi te to zanimati.-
-Ok,evo dižem se-polako sam se ustala i teškim korakom otišla do kupaonice.
Oprala sam zube,počešljala svoju dugu raščupanu kosu,namazala trepavice omiljenom maskarom,usne namazala labellom,te obukla svoj najdraži crni pulover i omiljenu trenirku.
...
Sjela sam do Draca koji me pogledao i samo dodao:
-Ti voliš spavati?-
-Aha,jako-odgovorih mu.
Ostali učenici nastavili su dolaziti sjesti za stol svog doma.Ali među njima nije bilo Davisa.Nije ni D od Davisa.To mi je bilo čudno.Jako čudno.Inače,on nije takav.Uvijek je bio točan.Nije volio da kasni.Ali ovog puta to nije bilo tako.Uskoro se bližila metlobojska utakmica Gryffindor vs. Slytherinu.A Davis je bio tragač.Mnogi su se pitali što će biti ako on ne dodje.Prefekt je namjeravao ubaciti Draca umjesto Davisa s čime sam se ja slagala.Draco je bio izvrstan letač na metli.Znao je čak izvesti varku Vronskoga.Zbog toga su mu se mnogi divili.
-Tišinu molim-začuo se Dumbyjev glas dok je lagano udarao metalnim predmetom po visokoj kristalnoj čaši.
-Baš me zanima što ima za reći-tiho doda Lizzie.
-Kao što mnogi znaju,sinoć su nestale Ruta i Mia.-reče zabrinuti Dumby.-nadamo se da im se nije nešto dogodilo,već da su samo otišle negdje.Jer ako su to učinile,slijedi im kazna.Kazna znate kakva je.-
...
I dok je Dumby tako pričao,ja se nađem kao u nekoj magli.Mrkla noć.Samo sam čula glasove.
-Pomozite nam.-
I vizija je prestala.Prilikom toga pala sam preko klupe na pod.Svi me gledali u čudu.Led koja je sjedila s moje druge strane pomogla mi je podići me s poda.A i Draco je pomogao.Svi oko stola gledali su me kao da sam čudovište.Jedino tko me nije gledao takvim pogledom bila je Lizzie.
-Alessa,što je bilo?-pitala me.
Izgledala je zabrinuto za mene.Ili se to meni smo pričinilo.
-Ma ništa.Ništa posebno.-rekoh joj.
-Ma kako ništa?Nešto je bilo.Nisi samo tako mogla pasti s klupe.-reče ona malo uvjerljivije.
-Hm..reći ću vam svima kasnije.Ok?-rekoh i pogledam Ledu.Jer znam da će htjet da odmah kažem.
-Ali jesi li ti dobro?-pitao me Draco,potapšavši me po ramenu.
...
U spavaonici su se smjestili svi koji su željeli čuti što mi se dogodilo.Djelovao mi je kao da ću im ispričati priču stoljeća kojoj će se oni diviti sljedećih sto godina.Sjela sam na krevet,a svi ostali smjestili su se gdje su mogli kako bi što bolje čuli detalje.
Krenula sam s time da sam slušala Dumbyjev govor kako svi znamo da su Ruta i Mia nestale i da nijedan trag ne vodi k njima.U tom trenu ja sam se našla u zamagljenm prostoru u šumi.Svuda oko bijaše drveće koje zaklanjalo poneke zrake mjeseca.Rekoh im da sam odjednom čula glas koji je govorio :"Pomozite nam.Molimo vas.".
Ali u tom trenu sam se ponovno našla u Hogwartsu.Kao što znate,pala sam preko klupe.
-Ali ja ne razumijem-reče Matthew.
-Ni ja-reče Lizzie.
-Kako ne-odgovori Mark.
-Što kako?Nismo svi pametni kao ti,gospon Marko-odbrusi Lizzie.
-Hej društvo,ne prepirite se.Ja...-rekoh im.
-Što ja ..-upitah me Leda.
-Pa znaš.-rekoh joj.-Ono..ma znaš..-
-Mislim li na dobro.Vizije.-reče ona.
-Da,to.Upravo na to.-
-Molim?-upitala me Patrisha.(moja seka)
-Vizije,Trish.-
-Ali kako ja za to ne znam?Sve vrijeme si to skrivala.-reče ona uvrijeđenim glasom i napućenom donjom usnicom.
-Gle,ja vizije nemam toliko dugo koliko vi svi mislite,pogotovo ti Trish.-
-Otkada ih ima?-ubacio se Matthew.
-Da,otkada?-dodao je Draco.
-Hm.Prvi sam put viziju imala još u na početku pete godine.Samo je Leda znala za to.-
..
Podne je prošlo,a mi smo imali sat Travarstva.Najdosadniji sat ove godine.Užas.
Naredila je da da iz zemlje iščupamo neke male gusjenice koje su toliko smrdile da su nam suze na oči išle.A gospođa Trelawney kazala nam je kako se te gusjenice koriste za dobivanje vrlo zdravog napitka koji potiče apetit.Ja sam bila sigurna kako ne želim ništa što je spravljeno od gusjenice.A nisu ni ostali bili previše oduševljeni.Mathew (najpametniji dečko na Hogwartsu) napravio je grimasu kao da se nagutao octa.
Nakon sata,Led,Lizzie i ja uputile smo se knjižnicu.Led je morala pročitati neki izvještaj iz Dnevnog proraka,Lizzie je tražila jedan podatak iz crne magije,a ja sam tražila nešto što će mi reći o končiću koji sam dobila.Naravno vrlo sam malo pronašla.Našla sam samo da taj končić djeluje kao neka vrsta obrane.Pitala sam se što takav mali dio nečeg može djelovati tolikom jačinom.Ulomak je glasio ovako:

Končić obrane

Ovaj je končić vlasništvo Aragona Saurona koji je ovim končićem pobijedio velikog čarobnjaka crne magije Iziliusa Omanovog.Izilius koji je želio zavladati svijetom i prekriti velom tame bijaše pobjeđen u borbi protiv Aragona.Aragon je uz sebe imao končić koji je u sebi imao snagu koja nikada nije viđena.Izilius je vodio u borbi i dok je htio probosti prsni koš svog suborca,Aragon je izvadio končić i izviknuo magične riječ: Palus modertus.Iz vrha končića počeli izlaziti plave svjetleće zrake.Oko njega stvoriše se polukrug.Izilius pokušava mačem probosti taj štit.Zvučalo je kao da udarao o metal.Odzvanjali su udarci.I na kraju dok je Aragon skupio dovoljno snage za borbu,polukrug nestade i Aragon svom silinom napadne Iziliusa kojem zabije mač ravno u prsa.
Na takav način Izilius umre i Aragon postade najvećim čarobnjakom svih vremena.
Jedino što se danas zna za končić jest da ga je Aragon podijelio na četiri jednaka dijela između trojice prijatelja i sebe.Ali nitko nezna imena tih trojice prijatelja.
...
Ubrzo je bio ručak i opet smo se svi skupili u glavnoj dvorani.Ali prije toga sam srela Dumbledore-a koji mi je rekao da mu se javim u njegovom uredu.Napomenuo mi je da mora razgovarati sa mnom o nečemu važnom.
Baš me je zanimalo što je to toliko važno za razgovor.
...
Sljedeće jutro probudila sam se sama.Bolje rečeno,probudio me san o mojoj majci.Tog jutra bio je njen rođendan.Trebala je napuniti 38 godina.Ali sve je to prekinuti prije 3 godine.Naglo je otišla.Napuštivši troje djece,muža.Ostavila je svijet magije bez velike vještice.Svima je to bio veliki šok.Nitko nije znao na koji bi pristupio nama.Patrisha je djelovala da neće nikako moći bez majke.Alex je ostavljao dojam da ga nije dojmila majčina smrt.Otac je polako propadao.A ja..ja sam pokušavala ostati normalnom.Pokušavala ne plakati.Željela sam biti snažna.Ali nije mi išlo.Znala sam u potiho pustiti suzu za mamom.Jedinoj kojoj sam se divila na njenoj spretnosti,znanju.U mladosti je bila vrsna igračica metloboja.I baš mi je žao što ja nisam naslijedila taj njen talent,no od oca sam naslijedila vizije.Imala je dugu plavu kosu i predivne smeđe oči.Kao ja.Mnogi su kazali kako sam ja njena preslika.I na to sam bila ponosna.
Jedino što još uvijek znam jest da je poginula boreći se drevnim demonom.Nitko nam nikada nije htio reći pravu istinu.Mnogo je razloga zašto.Ali ipak ih ne želim znati.Možda malo kasnije.Dok budem starija.Ipak želim još uvijek imati osjećaj da se moja mama nije borila s nikime i da je još uvijek tu.
Otac je godinu dana kasnije upoznao mlađahnu vješticu koja je znala sam naređivati nama,ali ja se uvijek suprostavila njenim naredbama.Nije mi bila mama,nije mi bila ništa.I zato sam odlučno odbacivala svaku njenu naredbu.Isto tako je reagirao Alex,dok je Patrisha na neki način prihvatila našu pomajku.Vjerojatno iz razloga jer je trebala nekog na kog se može osloniti.Neznam.
U tom periodu su svi koje sam poznavala bili uz mene što mi je bio znak da ipak imam prave prijatelje.Pogotovo Leda,Draco i Davis.
...
-Evo tebe-reče Dumby.
-Da,došla sam.Što ste me trebali?-rekoh mu ljubazno.
-Ne moraš me poštivati.Poznavao sam tvoju majku-reče on.,te doda-bila je to jedna fina,pristojna žena.Poput tebe.Jako si joj slična.Znaš?-
-Stvarno to mislite?-posmraljeno sam u odgovorila.
-Ponavljam ne moraš me poštivati.Da,jako si joj slična.-reče Dumby.
-Ne mogu da vas ne poštivam.Tako sam odgojena.-
-Dobro.Nego da te pitam.Jesi li ovih dana dobila kakvo pismo?-pitao je on.
-Ovaj...pa jesam..ali ništa posebno...-rekla sam mucavo.
-Reci mi.Ja nikome neću reći.-
-Pa..jesam.Dobila sam...ovaj...-
-Reci-
-Dobila sam končić..-
-Končić,kažeš?-
-Da,končić-
-Hm..smijem li ga vidjeti-
-Dakako.Donesem vam ga kasnije.Odgovara li vam to?-
-Da.-
-A čije je to?-
-To ti još neću otkriti.Ali znaš dio.-
-Da,znam.Pročitala sam u jednom odlomku u knjižnici.-
-Znam,rekla mi je McGonagall.-
-Aha.Zanimalo me.Nadam se da nisam pogriješila-
-Ma to nikako.-
-Ok,hvala vam.-
-Nego,moram ti još nešto reći-
-Što?-
-Ovaj..Ruta i Mia..-
-Da,šta s njima?-
-Pronađene su-
-Jesu?Gdje?Kako su?-
-Polako djevojko-
-Ja sam kriva.-
-Molim?-
-Ja sam kriva.Trebala sam vam reći.-
-Molim te da mi objasniš jer te ništa ne razumijem-
-Imala sam viziju.U njoj sam čula glas jedne od njih.Dozivala je u pomoć.Mislila sam da to nije sigurno.-
-Alessa,takve stvari trebaš reći-
-Ok,drugi puta budem-
-Obje su u paraliziranom stanju.Pitanje je hoće li ostati žive-
-Nemoguće.One moraju ostati žive.Ako umru,ja sam kriva.Ja i nitko drugi-
-Smiri se.Madame Pomfrey čini sve kako bi ih nebi umrle.Ne brini se.Učinit ćemo sve što je u našoj moći.-
-Dobro.Ja vama vjerujem.-rekla sam mu smireno.
...

Evo dragi moj,post je malo duži.I ja se sama sebi čudim.
Tash ubacit ću te u idućoj priči.
Kejtica-evo post je objavljen kako sam i rekla..
Leda-ti si mi u priči od samog početka.I to mi je iznimno drago.
Lizzie-sry što zasad nemaš posebno ulogu,ali s vremenom ćeš postati lik s spešl ulogom.
Mia-tebe sam isto ubacila.

I još nešto,iduć post će biti zanimljiviji nego ovaj.Nadam se da hoće.

Vozeći se u vlaku,čitavo sam vrijeme razmišljala o Davisu.Nisam ni obraćala pažnju na to da mi braco objašnjava u kakvom smo kupe sjeli.
-Alessa,koji ti je vrag?-pitao me.
-Ha?-odgovorila sam mu trgnuvši se iz misli.
-Nije ha,nego molim.Ja ti cijelo vrijeme pričam o tome da pogledaš kakva su sjedala i sve oko tebe.-
Gledala sam.I zbilja sjedala bijahu poderana,premazana raznim šarenim bojama.Na zidovima je pisalo svašta.Od raznih čarobnjačkih izraza do imena najpoznatnijih čarobnjaka.Zapazila sam jedno ime.Martius Polanski.Pitala sam se tko je to.Zanimalo me tko je ta osoba.Otkuda je,po čemu je tako poznata.Ni braco nije znao.Ali odlučila sam saznati.Dok sam se bavila tom odlukom,u kupe su došla Ruta.
Ruta je bila djevojka predivne smeđe kose,još ljepših zelenih očiju.Poznavala je moga brata.Naime pohađali su isti razred.Za Rutu je Alex imao samo riječi hvale.Kazao je za nju da jest pametna,dobra,osjećajna.
-Hej Alex.Kako si?-pitala ga je Ruta.
-Ruta.Dugo se nismo vidjeli,jelda?-odgovorio joj je.
-Da,dugo.-reče mu ona.
-Ja sam odlično.Praznici su bili vrhunski.Kako si ti?-reče on njoj.
-Heh,i meni su bili preodlični.Ok sam.Bolje nemogu biti-reče ona.
-To je najvažnije-
-Nego,jesi vidio Marka?-upita ga ona.
-Joj nažalost nisam.-reče on.
-Ma ok.-
-Da te upoznam sa svojim sestrama.Ovo je moja mlađa sestra Patrisha,a ovo je Alessa,starija sestra-pokazivao je na svaku dok nas je upoznavao.
-Drago mi je curke,ja sam Ruta.-rekla je zadovoljno.
-I meni je drago-odgovorila sam joj.
-Oprostite,ali moram ići.-rekla je i otišla.
....
Stigli smo u Hogwarts.I kao prema običaju Dumbledore je održao govor,a klobuk je razvrstao prvašiće u razredne odjele.Bilo je tu puno želja da se ode u drugi dom od onog kamo su zaista pripali.Bila je pokoja suza,ali odmah su suze nestale dok su se upoznali i polako stjecali prijatelje.Ja sam srela Ledu koju nisam vidjela od završetka škole.Falila mi je jako.Falila su mi njeni izljevi smijeha,njeni ljubavni problemi koje bi ja rješavala,falilo mi je sve što je ona činila.I kada sam je vidila,bila sam puno puno sretnija.Ona je mene zvala Ale,a ja nju Led.Mnogi su govorili da smo ona i ja toliko različite,ali ipak se našlo sličnosti zbog kojih smo bile vezane.
-Ej srećo.-reče ona i zagrlivši me.
-Ej Led.Pa koliko se nismo vidjele?-rekla sam.
-Dugo.Ali nema to sad veze.Glavno da smo nas dvije opet tu i da krećemo u nove ratne pobjede-reče ona veselo.
-Jesi čula da Mathew ima novu curu?-reče ona brzo.
-Koga?-
-Onu malu od Filcha-
-Nemoj zezat.Onu malu kaj uvijek misli da je najpametnija-rekoh joj.
-Da.Ne zezam se.A Ronalda su uhvatili kako se bavi nekim mutnim poslovima.-reče.
-Ah,bilo je pitanje vremena kad će ga uhvatiti.-
-Ma ok,ajmo u spavaonice,pa da se raspakiramo.-
Otišle smo da spavaonice,tamo se lijepo u miru raspakirale,pripremile si odjeću za spavanje.Ali tu noć je bilo teško zaspati.Pogotovo ja.Bila sam u strepnji kada ću vidjeti Davisa i kako će proći ova nova školska godina.
...
Noć je bila tiha.Na nebu nijedan oblačak.Mjesec je puštao svoje lijepe zrake obasjavši moj prozor tako da sam mogla lijepo promatrati stražnji dio dvorca gdje je bila naša spavaonice.I dok sam tako uživala u ljepoti i mirnoći rujanske noći,ugledala sam čudan lik kako se kreće oko dvorca.Isprva sam mislila da mi se pričinjava jer mi se polako počelo spavati,ali bolje gledavši,shvatila sam da mi se to ne pričinjava.Nešto je koračalo oko dvorca.Milijun pitanja se našlo.Tko je to?Što traži oko dvorca?Da li me je vidio?
Bila sam u strahu,gledala sam i osjetila sam hladnoću iako nije bilo hladno.Počeo je nekakav glas u mojoj glavi : Vidjela si me.Čuvaj se. Ta rečenice odzvanjala mi je u glavi.Nikako da ode.Došlo mi je da zaplačem.Ali ne.Nisam htjela zaplakati.Tko je to?Opet se javilo to pitanje.
Legla sam u krevet.Pokušala zaspati,ali opet je ona rečenica u glavi odzvanjala glasnije i jače nego prije.Tu noć nisam spavala.
Jutro je osvanulo,a ja sam još uvijek bila budna.Led me našla budnu sa velikim podočnjacima.Nisam joj htjela reći što je tu noć bilo.Ne nikako.Bila mi je prijateljica,ali ipak joj nisam mogla reći.Obukla sam se.I otišla na doručak.Svi su primjetili da imam podočnjake.
-Što se tebi desilo?-pitao je Draco.
-Ah,ništa.Nisam mogla spavati.-rekoh mu i nasmijem se.
-Ok,Ales.Kako si provela praznike?-pitao me.
-Super.Ti?-
-Isto super.Kako ste Davis i ti?-
-Ok smo.Samo ga još nisam vidjela.-
-I meni je to čudno.Još nije stigao.-reče on zabrinutim glasom.
-Neznam.Ma doći će.-rekoh mu.
Ubrzo nam je Dumbledore predstavio novu učenicu Lizzie.Pripala je Slytherinu.Što znači našem domu.Po mome mišljenju bila je jako zgodna.Bila je obučena sva u crno.Ali ta joj je boja dobro stajala.Namješila se svima kada je Dumby proglasio da pripada baš Slytherinu.A i prezimenom je također bila u Slytherinu,Lizzie,Lizzie Riddle.
...
U spavaonici sam pronašla pismo naslovljeno na moje ime.Nije imalo pečat Hogwartsa.Odmah sam ga bez razmšljanja otvorila.Unutra se nalazio mali tanki končić.Iznenadila sam se.Led je stajala do mene i gledala u čudu..Ni ona nije mogla razaznati što je to.Obje smo tupo gledale pokušavajući odgonetnuti svrhu tog konca.Pospremila sam ga u ladicu kraj kreveta.Led i ja odlučile smo da nikome nećemo reći za taj končić.
U sobu je uletio Mark.Pitao me da li znamo gdje je Ruta.Nigdje ju nije mogao pronaći.Kazao nam je kako je pretražio svaki detalj dopuštenog djela dvorca.Ali da je nigdje nema.Mi smo najmanje znale gdje bi ona mogla biti.
-Zašto ne pitaš Miu?Ona sigurno zna gdje je.-rekla sam mu.
-Ali ni Mije nema nigdje.-reče on.
-Kako nema ni Mije?-upita Led.
-Evo tako,nema je.-reče on.
-Neznam.To mi postaje jako čudno.Odi kod Dumbyja.On će ti pomoći.-rekoh mu.
-Aha.Hvala vam.-reče on i ode.
Led i ja smo se pogledale.Obje smo znale što znači taj pogled.Akcija.Odlučile smo same pronaći Rutu....

..jutro je osvanulo brzo..od prošle noći se nisam ni oporavila..naime nemogu se požaliti da nije bilo super.Uz Davisa je uvijek super.Barem meni....
..ubrzo sam začula majčin glas..zvala me na doručak..još me samo 3 sata djelilo od polaska u Hogwarts..jedva sam čekala..
..sišla sam na doručak,a kao i obično svi su već bili za stolom..
-Sekice,kasniš-dobacio mi je braco.
-Otkad se ti to za mene brineš-
-Oduvijek-reče.
-No dobro.Neću se prepirati s tobom.-
-Oho,danas smo dobre volje-
-Naravno.Nova školska godina.Opet ću vidit svoje prijatelje.A tebe to ne veseli?-
-Ma veseli.Jedva čekam da vidim onog glupo crvenokosog Weasley-a.-
-Misliš Rona?-
-Da,njega.Tog malog balavca.-
-Pa ne ljutiš se valjda još uvijek na njega zbog one nepodopštine.-
-Ljutim se.Naravno da da.Osramotio me.A ja mu želim to vratiti.-
-Iss,Alex molim te lijepo.Kad ćeš odrasti?-
-Šuti seko.Ja samo želim da on vidi kako je to kad nekog osramotiš-
-Ma radi što želiš.Ja se neću petljati.-
-I bolje nemoj.-pogledao me i smijuljio se.
izgubila sam tek,pa sam odlučila otići u sobu i spremiti kovčeg i sve potrebne stvari.
...
...
nije mi dugo trebalo da sve pripremim.Nakon duljeg vremena čula sam kako Patrisha (moja seka) zaziva mamu da joj pomogne da pronađe pelerinu i neke potrebne stvari koje nikako nije mogla pronaći.
-Alex,ubit ću tebe i tvog ljubimca.-
-Zašto?-začuo se glas iz sobe do moje.
-Sve mi je nestalo.Kako ću u Hogwarts bez štapića i svega.Znaš da mi je taj štapić posebno drag.-
-I sad sam ja kriv što je tebi dio stvari nestalo.-
-Ne pravi se glup.Znaš da je Sparky to učinio.-
-Neznam.Možda.-
-Ma znaš šta.Ne želim se gubiti vrijeme s tobom.Pronaći ću taj štapić-
Nastavila je pretraživati sobu.Dok sam ja lijepo u miru pripremila kovčeg i legla na krevet i razmišljala o jučerašnjem provodu s Davisom.
...
...
-Alessa,vrijeme je za polazak-trgnula me majka iz misli nakon nekog vremena.
-Evo me stižem.-odvratila sam joj.
Malo je bilo potrebno da stignemo do perona kojim idemo u Hogwarts.Pozdravila sam se s roditeljima....
Tražeći slobodan kupe,sreli smo neke drage ljude,pozdravili ih i krenuli dalje u potragu.Jedva smo pronašli kupe,smjestili smo se.A ja sam odmah navalila na mamin doručak koji mi je dala jer jutros nisam ništa doručkovala.I tako smo putovali,a ja sam razmišljala kako ću opet sresti Davisa....
...
...
...
ljudi,ova je priča kratka jer nemam likove.Trebam likove.Svi koji želite u priču,ostavite mi podatke...voljela bi da budete moji likovi:):)
Alesaa

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.